Radeci na terenu u obliznjem selu, ugledah stari bunar u dvoristu. Pohvalih domacina rekavsi da se to rijetko vidja. Naravno, k'o nas covjek, bi to povod za pricu. Veli on tako da koliko god voli sto ima bunar toliko i ne voli.
Pa rekoh, „zasto?“ .
„Eh“, odmahnu covjek na to rukom, „znas, citavo selo ovdje dolazi kada nestane gradske vode“.“ I neka“ veli on, “ali problem je kada se pumpa na bunaru pokvari“.
„Pa“, rekoh, „pomognu li te komsije sto dolaze po vodu?“.
Na to se moj sugovornik i domacin nasmija onako sa gorcinom. „Ne, ne pomognu. Kada vide zaista da ne radi pumpa ne dolaze vise na vodu. Upitao sam ih da ucestvuju novcano u popravci ali su svi gledali na to kao da je to samo moja pumpa. Doduse i jeste na mojoj zemlji. Sta cu? Popravim je sam. Svojim sredstvima. Jednostavno ne mogu KAZNJAVATI SAMOG SEBE. Meni ta pumpa treba a ne mogu da budem takav da branim komsiluku da se i on posluzi. Voda je u pitanju!“.
Tako je to inace kod nas u BiH. Moglo bi se navesti mnogo slicnih primjera i situacija. Takvo je i pitanje nacionalne svijesti. Mediji nam plasiraju takvu pricu da ljudi jednostavno pocnu razmisljati „a sta ja tu mogu?“ ili „a zasto bas ja da podmecem svoja ledja?“. Zapravo se tu izrodio jedan jako ruzan vid BEZOBRAZLUKA i SAUCESNISTVA u stanju kakvo jeste u BiH. Kao u ovoj prici sa pumpom, lakse je dolaziti kod komsije na pumpu a neka dobri komso placa odrzavanje! Tako je i za nacionalizam. Sta vam daje pravo da tvrdite da je onaj drugi nacionalizam gori a da je vas bolji? I koliko ste vi zaista nacionalista? Koliko ste kao nacionalista pridonijeli povecanju budzeta iz koga se finansiraju projekti, izgradnja prosperitet? Naravno da tu niste nacionalista jer tu nemate interes!
Bilo bi najjednostavnije rjesenje kada bi se svi odrekli nacionalnih ubjedjenja i svih predrasuda te poceli zajedno da radimo na izgradnji boljeg sutra. Ali to je utopija i jasno je kao dan da se to nece desiti!
Isto tako je utopija ocekivat da ce svi jedva docekati i ici na tamo neke radne akcija kao u „Titinoj“ Jugoslaviji. Medjutim, cinjenica je da u svakom okruzenju postoje pojedinci koji jesu sposobni, mogu i znaju sta i kako treba ali ne mogu doci do izrazaja jer ih upravo ovakva ucmalost i depresija pritiskaju. Eto primjera ovog domacina koji popravlja pumpu na bunaru da bi se citavo selo sluzilo njome. Zamislite koliki bi efekat bio kada bi se vise takvih ljudi udruzilo! To nije utopija, to je mogucnost! Mogucnost neko iskoristi a neko ne. Utopija je nesto sto se ne moze ostvariti. Tu je razlika. Upravo takvi ljudi, pojedinci i trebaju da se udruze i stvaraju bolje sutra prije svega za sebe i zbog sebe, jer zar se nisu dovoljno kaznjavali zivjeci u ovakvom drustvu kakvo je sada? Trebaju se zapitati, da li zaista zele svoju djecu ostaviti u takvim govnima ili jos dublje zahvaljujuci liberalizaciji gluposti koja se nadvija nad nama!
Da, postoje mogucnosti! Na VAMA je da vidite koliko su one povoljne za VAS!
