Rodna gruda

Jaoj.... zar ne mrzite i vi kad vam se neke babe preprece na ulaz u trgovinu??? Ili kad ides pokretnim stepenicama pa ti ljudi dahcu za vrat ili stoje prepreceni po sredini pa ne mozes ni levo ni desno da prodjes. A tek prelaz za pesake....... lepo nacrtan pesacki prelaz koji bi i corav vidio.... a on (konjina za volanom) doda gas i uopste vise (ili bilo ikad) se ne seca (a kamoli da postuje) saobracajnih propisa. 
Ili kad se ulazi u autobus, voz,.... ne bitno. Kao stado ovaca na prednji ulaz.... Hajmo.... Svi.... Nagrni, navali... 'Ko zadnji zda-pi..' Satrase. Pomeljase.... Jooooj kakav smo mi narod.... Ja, ja, ja... i niko vise... Nek je meni dobro. Samo meni.... A ostali...... Koji bre ostali? Samo sam ja bitan! 
Nervira vas to? Mene da. Svaki Boziji dan. Ne mogu da se uklopim u to. Necu. Ne smem. Ali pre svega: NE ZELIM. 
Ali da vas obradujem. Naravno prica sa happy endom (jer sam trenutno zaljubljena kao neka guska), pa za promenu da bude (Uticaj emocija na moj racio- ali o tome neki drugi put)). Takvih ima svugde. Tih sto se gurkaju i deru se: JA. Samo ja. Meni. Daj meni. A ostale ne primecuju. 'Ostale' koji su sastav njegovog zivota. Koji mu daje da zivi. Da radi. 
Je l' te to nervira????? E pa takvih ima i u Holandiji. I u Njemackoj. I u Belgiji. I Francuskoj. U celoj zapadnoj, severnoj Evropi koja nam je toliko privlacna i spas nase nesrece i s(r)tanja u kom se nalazimo…. Tamo mozemo biti sretni. U Evropu. Svi. Hajmo, kao ispred autobusa…. Ko zadnji zda-pi. Kad ce nam dati pasose sa kojima cemo moci da putujemo???? Nikad me bivsa Yuga nece videti! Joj ljudi, probudimo se. Sreca je tu gde jesi. Gde ti je rodna gruda. Gde si se rodio i rasto. Gde si prvu put krocio i prvi put pao na dupe. Tu je nasa sreca. Tu je moja sreca. Opet emocije prevladavaju (kazem ti, ko guska ga volim). Tu je moja sudbina. Tu su moje lepe oci. Ali kako, kako da se vratim? Gde? Kad svi sto i malo razmisljaju hoce da pobegnu. Gde da se vratim? Kad dozvoljavamo da mladi intelektualci propadaju, i ako su srece (i naravno stelu imaju) u’vate metlu pa ciste ulice. Gde da se vratim? Reci mi? Zasto da se vratim? To je vec druga stvar. To samo moje srce zna. I on.


tekst napisala: Radmila Vukomanovic